Kralj Čačka

Žikica Simić o Kralju Čačka

Kralj Čačka je, zapravo, car. Sa imperatorskom lakoćom vlada carstvom umetnosti, lepote i muzike. „Ne plačem ja da bih suzu pustio/već plačem ja da bih zlo potopio“ piše na kapiji kojom se ulazi u njegovu imperiju. Opasnom magistralom – preko raskrsnica i pored stranputica – sa gitarom preko ramena, kao junak starih dobrih filmova, Kralj je stigao na rok scenu. Sa sobom je doneo mudre, lepe i gorke pesme, u kojima se iskrenost i autentičnost oštro suprotstavljaju izopačenostima ovog vremena. Pararokerske muzičke idiome - kao što su kabaretska pesma, ulični moritat, kantri lament, bluz žalopojka ili pozorišni song – prilagodio je svojoj umetničkoj viziji. Mada potpuno autentičan i jedinstven Kralj Čačka nije sam. Društvo mu prave Tom Vejts i Kapetan Bifhart, Bertolt Breht i Kurt Vajl, Arsen Dedić i Stiv Erl. Publika koja dupke puni prostore u kojima Kralj svira je takođe tu. Podržava i iskreno voli svog trubadura.